Miša Gleni – Darkmarket [PDF Download]

U ovoj fascinantnoj i ubedljivoj knjizi, Miša Gleni, autor međunarodnog bestselera Mek Mafija,istražuje tri glavne pretnje s kojima se suočavamo u 21. veku: cyber kriminal, cyber ratovanje i cyberindustrijska špijunaža. Vlade i privatni sektor gube milijarde dolara svake godine boreći se protiv najčešće nevidljivog, često super-pametnog protivnika: hakera.

„Dark Market“ razotkriva šokantnu istinu o tome šta se krije iza naših računara: podzemna zločinačka mreža prodire u našu privatnost i preti našoj bezbednosti na dnevnoj bazi. Gleni prati ključne igrače – kriminalce, policiju, zavisnike, saudijsku kraljevsku porodicu i, što je najvažnije, žrtve – u potrazi za istinom o ovoj novoj globalnoj pretnji, i povezuje ih u jedinstven kontekst politike, ekonomije i istorije. Ova izuzetno značajna knjiga upućuje na to da su potrebna izvan nacionalna rešenja za borbu protiv cyber kriminala. Knjigu odlikuje izrazita čitljivost kao i duhovito pripovedanje koje održava neizvesnost čitanja do samog kraja. Gleni vešto zadire duboko u podzemni svet kibernetičkog kriminala u fascinantnoj i zastrašujućoj priči o našoj cyber stvarnosti.

„Dark Market“ je obavezno štivo za svakoga ko koristi računar: važna knjiga za naše vreme.

 

 

Continue reading →

Viktor Peljevin – Vesti iz Nepala [PDF Download]

U sobi je bilo gotovo svetlo od lampe koja se nalazila vani. Svetlo je bilo plavkasto i mrtvo, i da nije bilo meseca, koji se mogao vidjeti kad se čovek u postelji jako nagne udesno, bilo bi zastrašujuće. Mesečina je ublažavala mrtvi sjaj koji je čunjasto padao s visoke motke, činila ga tajnovitijim i mekšim. Ali, kad bih se nagnuo udesno, dve železne nožice na trenutak bi visele u zraku i u sledećem času gromko udarile u pod te bi izlazio mračniji zvuk koji bi na čudan način dopunjavao svetloplavu traku svetla između dva kratka reda kreveta.

 

 

 

 

 

 

Continue reading →

Dragoslav Mihailović – Frede, laku noć [PDF Download]

Prva knjiga živog klasika srpske književnosti XX veka, koja je otkrila pisca novog senzibiliteta, originalne forme i jezika, i univerzalnih tema u likovima i doživljajima malih ljudi sa periferije života. Obuhvata antologijske priče „Lilika“, „Boginje“, „Putnik“, „Frede, laku noć“, „Gost“, „Boginje“ i „O tome kako je ostala fleka“.

Pisac je ovoj zbirci, po prvi put u ovom izdanju, priključio i priču „Genadije Zadvorski“.

„Dobra knjiga mora da vas udari kao pesnica u glavu. Čini mi se da ako ima knjiga kojima ta izreka pristaje, to su knjige Dragoslava Mihailovića, počev od pripovedaka kao što su Lilika, Gost ili Boginje, pa onda romana Kad su cvetale tikve, do ovih koje je pisao poslednjih desetak-petnaest godina. To su knjige koje doživljavate kao snažan, i to sasvim određen potres.“ Ljubiša Jeremić

„Prva knjiga ovog pisca, tj. zbirka pripovedaka Frede, laku noć, pokazuje kako kultivisana priča, slikajući prelomne tačke života pojedinih junaka, postaje simbolizacija doživljenog iskustva. To se posebno dobro vidi u poentama Mihailovićevih pripovedaka iz ove knjige. Idući protiv ideološke i poetičke struje svoga doba, proza Dragoslava Mihailovića bliska je konceptu modernizovanog ili osavremenjenog realizma i dokaz teze o ovom, večito živom stilu, odnosno realizmu sa stotinu lica.“ Petar Pijanović Continue reading →

Internet tehnologije [PDF Download]

Internet mreža predstavlja jedinstveni komunikacioni sistem današnjice, kao i jedinstveni komunikacioni sistem poznat opštoj istoriji ljudske civilizacije. Ni jedan drugi sistem se ne može pohvaliti takvom geografskom pokrivenošću, brzinom evolucije, kao ni raznorodnošću tehnologija i tipova komunikacionih sadržaja kao što je to slučaj kod ove mreže.
Internet mreži pristupa svake godine sve veći procenat stanovnika na našoj planeti, kao i sve veći broj uređaja. Procenjuje se da je krajem 2011. godine pristup globalnoj mreži imalo preko 2,2 milijarde ljudi. Prvih 50 miliona korisnika Internet mreža je ostvarila već nakon pet godina od svog nastanka. Za ostvarivanje istog broja korisnika mediju kao što je radio bilo je potrebno trideset osam godina a televiziji trinaest.
Kapacitet Internet mreže kao medija takođe beleži značajan rast svake godine. Brzina kojom korisnici pristupaju Internetu je u poslednje dve decenije rasla za oko 50% svake godine. Taj rast se direktno odražava i na multimedijalno bogatstvo sadržaja koji se tom mrežom prenose, odnosno kojima se putem nje može pristupiti.

 

 

 

Continue reading →

Džon Blofeld – Put do besmrtnosti [PDF Download]

Iz Tao-a mirijade pojava i bića dobijaju svoj oblik, pošto su prividnu izdvojenost postigli uzajamnim dejstvom jina i janga.“
Ovakvo shvatanje postojanja kao beskrajnog i bezvremenog okeana besprekorne čistote na kojem, kroz uzajamno delovanje tame i svetlosti, milijarde obmana titraju poput oblaka što se neprestano menjaju ili kreću kao neumorni talasi vode, toliko je staro da niko ne može znati kada se javilo. Verovatno starije i od onog što se sa pravom može nazvati taoizmom, bilo je to verovanjc koje Kinezi nikada nisu dovodili u pitanje, ma koju veru da su ispovedali. Srodno sa drevnom narodnom religijom davnog doba, ono je postalo samo jezgro taoističkog učenja, prihvaćeno kao činjenica od konfučijanaca, a zatim bilo utkano i u budizam kada je on stigao sa zapadnih granica.

 

 

 

 

 

Continue reading →

Aleksandar Gatalica – Veliki Rat [PDF Download]

Veliki rat je epski velik, a savremen roman o najvećem istorijskom preokretu na početku dvadesetog veka. Nije to samo portret izvanredno mnogo ljudskih sudbina, već ubedljiva slika sloma velike nade u srećnu budućnost čovečanstva. Usred tog potresnog događaja nižu se neodoljive epizode o nečemu što
je i stvarno i neverovatno, i izmišljeno i proživljeno, trijumfuju ljudska osećanja i senka pobede ostavlja svoj trag.
Prateći sudbine preko sedamdeset junaka, na svim zaraćenim stranama, Gatalica je oblikovao pobednike i poražene, generale i operske pevače, vojnike i špijune, male, obične ljude uspevajući da obuhvati čitavu epohu.
Ima u ovoj knjizi nesvakidašnje ambicije, tužnih i veselih sudbina, primera neviđenog, ali i sasvim uzaludnog heroizma. Veliki rat nijednog trenutka ne postaje istorijska hronika jer se od dokumenta razvija do neverovatnih otkrića gradeći jaku, upečatljivu priču pravog romana i velikog umetničkog dela.

 

 

 

Continue reading →

Ana Paula Maja – O stoci i ljudima [PDF Download]

Svaki ukusni zalogaj mesa koji prinesemo ustima zasniva se na užasnoj patnji, na klanju. O stoci i ljudima (parafraza Štajnbekovog poznatog romana O miševima i ljudima, koji takođe govori o bedi ljudskog života) priča je o životinjama iz klanice stoke negde u pustarama Brazila, koje počinju da se ponašaju kao ljudi i usled prevelike patnje, skokom s litice, vrše kolektivno samoubistvo. „To su samo životinje“, u čudu kaže vlasnik klanice Milov bik, „one nemaju sopstvenu volju. One ne razmišljaju o samoubistvu.“ Edgar Vilson, radnik u klanici, glavni lik ovog duboko humanog romana, odgovara: „Mislim da su postale nalik ljudima.“ Ana Paula Maja vešto i staloženo, bez previše emocija, ispreda sagu o koljačima životinja, ljudima poput nas, koji umesto nas i za nas vrše prljav posao, posao u kome smo zapravo svi saučesnici. Iskupljenja nema. Krv se proliva svakodnevno, u svakom kutku zemljine kugle. Lešine i lokve krvi su posvuda. U svetu koji oslikava Ana Paula Maja, čak i kad čovek shvati u šta je upleten, nemoćan je da išta promeni. Točak prolivanja krvi i dalje se okreće.

 

 

 

 

Continue reading →

Ben Mezrih – Slučajni milijarderi [PDF Download]

Neverovatna priča o prijateljstvu, genijalnosti, novcu, seksu i izdaji – priča o nastanku fejsbuka…
Eduardo Saverin i Mark Zukerberg, obojica studenti Harvarda i obojica genijalni na svoj način – Eduardo u sferi biznisa, Mark u sferi informatike – želeli su da se istaknu u društvu i privuku pažnju devojaka… A onda je Marku sinula fenomenalna ideja o sajtu koji bi bio neka vrsta virtuelne društvene mreže, mesto gde ljudi mogu da razmenjuju podatke, slike, da pronalaze ljude koje već poznaju ali i da upoznaju nove ljude… a Eduardo je imao potrebni početni kapital i znanje kako da se zaradi na takvom sajtu… I tako je otpočela nova era u svetu virtuelne društvene komunikacije.
Svetski bestseler broj jedan, knjiga po kojoj je snimljen film Social Network (Društvena mreža).

BEN MEZRIH, diplomac sa Harvarda, objavio je deset knjiga, uključujući i bestseler Njujork Tajmsa – Bringing Down the House. Radi kao kolumnista za Boston Komon, i saradnik je časopisa Flaš. Ben živi u Bostonu sa svojom suprugom Tonjom.

 

 

 

Continue reading →

Džon Bakster i Tomas Atkins – Tajna Sibirske katastrofe [PDF Download]

Nekad davno nije postojao naš planetski sistem, već samo oblak prašine i gasa što se okretao oko centralne oblasti, koja se sabijala i postala Sunce. Malo-pomalo, međutim, prašina i gas su se prikupili u krupnije se komade, a ovi su polako medusobno srastali u tela planetskih veličina. Dok su komadi bivali krupniji, njihova gravitaciona polja postajala su sve snažnija, a sudari sve silovitiji. Na kraju, kad se najveći deo materijala prikupio u veliku, čvrstu kuglu, poslednji slobodni krupni komadi pridruživali su se kugli udarajući o nju moćnim treskom koji je iskopao ogromne kratere.
Mesec je prekriven takvim kraterima, što nam je poznato već gotovo četiri stoleća. Tokom poslednje decenije ustanovili smo da je i Merkur prekriven njima, baš kao i Mars, pa čak i dva Marsova majušna satelita. Prvi snimci Ganimeda, najvećeg Jupiterovog satelita, načinjeni iz neposredne blizine, ukazali su na prisustvo kratera. I Venera, pod svojim oblačnim plaštom koji je sakriva, poseduje kratere.

 

 

 

Continue reading →

Den Simons – Siročići Heliksa [PDF Download]

Veliki obrtni brod prebacio se iz Hokingovog svemira u crvenobelu dvostruku svetlost bliskog binarnog zvezdanog sistema. Dok je 684.300 ljudi ‘Heliksa Amojetovog Spektra’ spavalo u dubokom kriogenskom snu, pet AI koje su upravljale brodom posavetovale su se meñusobno. Naišle su na neobičan fenomen, a kako se samo njih četiri od pet slagalo da je to dovoljno važno da se ogromni obrtni brod izvede iz Hokingovog svemira i brzine veće od svetlosne, zapodela se živa rasprava – u trjanju od nekoliko mikrosekundi – o sledećem koraku.

 

 

 

 

 

 

Continue reading →