Artur Šopenhauer – Eristička dijalektika [PDF Download]

Šopenhauer uzima dijalektiku u njenom prvobitnom značenju kao veštinu raspravljanja (dialektike techne), vođenje rasprave, disputa, diskusije, razgovora ili dijaloga (dialegein, dialegesthai), pogotovo filozofskog razgovora, u kojem se ispituju neki pojam ili stvar sa različitih gledišta. Pod “erističkom dijalektikom” (od grčkog eris, što znači zavada, svađa, spor), Šopenhauer razume umeće vođenja rasprave (spora, polemike), tako da, služeći se svesno ili nesvesno nekim tipičnim trikovima u argumentaciji, osiguramo sebi prednost i uvek budemo i ostanemo u pravu, bez obzira na istinu. U nastojanju na tipologiji takvih “zahvata” (trikova, Kunstgriffe), Šopenhauer je, u stvari, otvorio pitanje njihove prividne neophodnosti i neotklonjivosti, jer je za njih uglavnom znao Aristotel, kao što su se svuda i oduvek upotrebljavali. Otuda ih on dovodi u vezu sa ljudskom prirodom uopšte, sa svojim pogledima na tu prirodu, sa svojim filozofskim gledištem asketskog uma. Arthur Schopenhauer Continue reading →

Tomas Man – Kraljevsko visočanstvo [PDF Download]

Šta znači ovaj roman, upitaće se mnogi čitalac dok bude čitao “Kraljevsko visočanstvo”, a i pošto ga pročita i odloži: je li mogućno da je pisac od ugleda i stvaralačke savesti kao Tomas Man pisao apotezu života prinčeva, princeza i milionara, slatku i ružičastu bajku koja se po mnogo čemu koleba između nezaboravne Pepeljuge i mondeno savremenog kiča koji poneki put još i danas dopre do nas iz nedalekog sveta? Razume se, stvar ne stoji tako, ako poniknemo iza bukvalne fabule. Ne radi se u ovom romanu o princu i o dvoru, ne radi se ni o kakvoj kneževini a isto tako ni o bilo kakvoj milionarskoj ćerci. Radi se o Tomasu Manu samon. Radi se o položaju izuzetnog pojedinca u širokom društvu, o položaju i dužnosti pesnika u njemu, kao i, dublje, o položaju i stavu građanskog nemačkog čoveka u situaciji raspadanja vrednosti, morala, konvencija, a ne manje i dotadašnjeg materijalnog položaja starinskog i kulturno najznačajnijeg nemačkog sveta: građanstva. Thomas Mann – Kraljevsko Visočanstvo pdf download online knjiga Continue reading →

Spinoza – Etika [PDF Download]

“ETIKA geometrijskim redom izložena i u pet delova podeljena” delo je, u kojem je Baruh de Spinoza izložio celovito svoj filosofski sistem. Etika je objavljena posle smrti ovog posvećenika u mudrost (za života objavio samo dela “Principi Dekartove filosofije” i “Teološko-politička rasprava”).

Spinoza je proživljavao i pisao Etiku punih 15 godina. Prva skica ovog dela, pronađena znatno kasnije, nosi naziv “Kratka rasprava o Bogu, čoveku i njegovoj sreći”. Interesantno je da je rad na njoj jedno vreme potisnuo u drugi plan, zbog rada na Teološko-političkoj raspravi. Kao da je predosetio kakvu će buru izazvati objavljivanje ove knjige 1670. godine (koja u sebi sadrži mnogo toga, što je kasnije, u Etici, dobilo celovit izraz). Imamo paradoks da je Rasprava, pisana kasnije, postala prizivajući vesnik omraze prema Spinozi, njegovog izgona, ali i svega onoga sadržanog u Etici, pisanog ranije ali sa odložnom redakcijom. Zbog Rasprave, Spinoza je označen “jevrejskim otpadnikom”, “inkarnacijom satane”, “princom ateista”, najopasnijim čovekom onoga vremena. Sve je to uzrokovalo da se Etika ne objavi u “liberalnoj” Holandiji XVII veka. Iako objavljena posmrtno, Etika je ubrzo nastrože zabranjena, zajedno sa ostatkom Posmrtnih dela (koja su ponovo izdata tek posle 100 godina). Lajbnic je, na primer, za Spinozu napisao da je najozbiljniji protivnik hrišćanske religije, a za Etiku – da je štetna i veoma opasna za sve one, koji bi se trudili da se u nju udube. Bivši Spinozin prijatelj Grevijus izjavio je da Posmrtna dela zaslužuju da budu bačena u tamu pakla. I tako, još mnogo “lepih” reči, ostrašćenog žigosanja i dokazivanja ispravnosti kroz napade na našeg filosofa i njegovo delo. Continue reading →

Fung Ju Lan – Istorija kineske filozofije [PDF Download]

Fung Ju Lan - Istorija kineske filozofijeMesto koje je filosofija zauzimala u kineskoj civilizaciji moglo bi se uporediti sa mestom religije u drugim civilizacijama. Filosofija je u Kini bila briga svake obrazovane osobe. U davna vremena, ukoliko je čovek uopšte bio obrazovan, prvo obrazovanje koje je dobijao bilo je filosofsko. Kada su deca odlazila u školu, prvo što su učila da čitaju bile su Četiri knjige, koje se sastoje od Konfucijanskog stiva, Mencijevih dela, Velikog znanja i Doktrine sredine. Četiri knjige su predstavljale najvažnije tekstove neokonfucijanske filosofije. Continue reading →

Klod Levi Stros – Divlja misao [PDF Download]

Klod Levi Stros – Divlja misaoNaučno delo Cl. Levi-Straussa već je ranije izazvalo pažnju uže naučne i šire intelektualne javnosti. U prvom slučaju to je izazvano samom njegovom naučnom koncepcijom, jer je strukturalizam u mnogim društvenim naukama danas naglašeni pravac, a u drugom, novim idejama, koje ruše mnoge predrasude, kao i izvanrednim književnim stilom. Ο potonjemu govori dovoljno uverljivo širokoj publici poznato delo Tužni tropi, koji su i kod nas prevedeni. No tek je pojava Divlje misli izazvala široku diskusiju ο njegovim idejama medu etnolozima, lingvistima, filozofima, sociolozima, kao i među istoričarima i književnicima. Možemo čak reći da su te ideje imale izvesnog odeka i u političkim krugovima, jer je ovaj autor, već ranije poznat po svojim antirasističkim prilozima u publikacijama Unescoa, ovog puta veoma oštro prekinuo sa jednom tvrdo usađenom, a i „naučno'” fundiranom, predrasudom ο bitnoj razlici između „primitivnog mentaliteta,” koji je obiležje jednog velikog dela čovečanstva što obitava prostrane predele Afrike, Australije, Južne Amerike ili Azije, i „civiliziranog mentaliteta!”, koji je privilegija nas Evropejaca i drugih civiliziranih naroda. Dok je ranije ova teza morala opravdati izvesnu kolonijalističku politiku, sad je očito da nova teza ο jedinstvenosti ljudske misli u svim društvenim formacijama od početka istorije, odnosno od pretistorije pa do danas baca ovakva shvatanja u nepovrat! Continue reading →

Tao Te Djing – Lao Ce [PDF Download]

Tao Te Ching – Lao Ce„Tao Te Đing je, u svojoj epigramskoj kratkoći, knjiga mudrosti, neiscrpna kao što je i sam Tao o kome govori. Snažan i neposredan utisak koji ostvlja na nas, gotovo tri hiljade godina nakon što je napisana, objašnjava činjenica da je Lao Ce svoje uvide izrazio u elementarnim – reklo bi se arhetipskim – slikama.“ Nijedno drugo delo kineske literature nije privuklo toliku pažnju čitalačke publike kao Lao Ceov Tao Te Đing. Prevođena više nego ma koja druga knjiga (izuzev Biblije) u vezi s njom je napisano najviše komentara. Kao filozofska spekulacija i mistična refleksija, Tao Te Đing govori o harmoničnom toku života i neophodnosti da se čovek uskladi s njim. Naziv ove knjige, koja se tradicionalno smatrala prvim filozofskim delom u kineskoj istoriji, Rihard Vilhelm prevodi kao Klasična knjiga o smislu i životu. Rihard Vilhelm, koji se najpre proslavio svojim izvanrednim prevodom Ji Đinga, 1910. je preveo i Tao Te Đing i ovo je prvo srpsko izdanje Tao Te Đinga sa njegovim komentarima. Ovi komentari predstavljaju dragocen doprinos za dublje razumevanje suštine drevnog teksta. Continue reading →

Aristotel – Metafizika [PDF Download]

Aristotel - MetafizikaAristotelova Metafizika se bavi bićem bivstvujućeg s tim što bivstvujuće ne može da postoji bez bića, a biće postoji kroz bivstvujuće i oni čine jedinstvo. Ideje postoje u pojedinačnim stvarima a ne izvan njih.

Po Aristotelu stvarnost se objašnjava na osnovu četiri principa:

  1. Materijani uzrok – materija
  2. Formalni uzrok (forma, oblik ili ideja)
  3. Delatnu uzrok (kretanje)
  4. Finalni uzrok ili svrha

Stvarnost je materija koja ima neku ideju i kreće se ka cilju. Prema Aristotelu prvi fizičari su otkrili materijalni i delatni uzrok. Platon je dodao formalni uzrok ili ideje a ono što dodaje Aristotel je finalni uzrok ili svrha stvarnosti.

Materija je osnov, ono što trpi promene, što se menja. Pasivna je jer ne može da se menja sama od sebe, ona se menja zahvaljujući formi ili ideji koja je aktivan princip (ideja oblikuje materiju). Svaka materija ima svoj oblik, neku formu. Jedinstvo materije i forme je supstancija. Svaka pojedinačna stvar je jedinstvo materije i forme. (Supstancija postoji na kategorijalan način određen kvalitet, kvantitet (nalazi se u vremenu, prostoru…)).

Materija ima stalnu težnju da pređe u svoju formu, da se oblikuje, i taj prelazak je kretanje. Kretanje je zapravo promena. Kretanje je zapravo prelazak potencijalnog u aktuelno stanje. Mi smo ono što jesmo ali istovremeno i ono što bi trebalo da budemo. Život je pretvaranje potencijanog u aktuelno stanje. Celokupna priroda postoji na takav način.

U Čoveku je formalni princip razum. Neodređeni kamen – to je ono što je aktuelno, sirovina, potencijalno je neko umetničko delo, potrebna mu je forma, oblik i uzrok i kretanje ka cilju, svrsi. Svaka pojedinačna stvar i stvarnost u celini ima svrhu postojanja. Ta unutrašnja svrha stvari (pokretač, akcija) naziva se entalehija. Priroda postoji na svoj način – teleološki način postojanja (telos = cilj).

Cilj postojanja stvarnosti jeste čista forma, savršenstvo, a to je Bog kao najaktivniji princip. Bog je najveći stepen postojanja i najveći stepen saznanja. Svako bavljenje naukom nas približava uzroku svih uzroka, razlogu svih razloga, mišljenju svih mišljenja. Entelehija nas goni na susret sa Bogom. Cilj saznanja je susret sa Bogom. Aristotelov pojam Boga nije (hrišćanski) personalizovan već nešto apstraktno. Sudbina čoveka se ogleda u tome da spaja nebo i materiju. U čoveku imamo i materiju i formu.

Knjigu možete pročitati na linku ispod:

Aristotel – Metafizika

Danilo Kiš – Elektra [PDF Download]

danilo-kis-elektraElektra je nastala 1968, u drugoj godini BITEF-a, kada je Beograd bio neprikosnoveno svetsko pozorišno središte. Ona se može smatrati nekom vrstom Kišovog hommage-a umetnosti koja je tih godina sabirala u sebi, kao u kakvoj žiži, velik deo energije pobune u čijem se znaku završava šesta decenija. Što se tiče povoda da napiše Elektru (po Euripidu) i prirode posla, o tome sâm Kiš govori u belešci “O Elektri”, predviđenoj za pozorišni program. Beleška upućuje čitaoca u osnovne prosedee onoga što Kiš naziva „slobodnim asociranjem nad jednim dramskim tekstom“. Ali, tek bi poređenje s Euripidovom tragedijom pokazalo šta se sve krije pod ovom skromnom formulacijom „slobodno asociranje“, kakve su sve intervencije izvršene ne samo u psihologiji likova, o čemu govori Kiš, već i u onome što se može nazvati etosom tragedije: kod Kiša, ljudska priroda (uprkos snazi mržnje) prolazi kroz iskušenje osvete s mnogo više kolebanja, motivi mržnje mnogo su mutniji, a sam čin osvete bez ikakve svetosti. „Nebeska mehanika“ ustupila je mesto ljudskom, odveć ljudskom, zato na kraju nema utehe, sve je nepovratno i nepopravivo. Pouku, ako je ima, treba izvući iz Klitemnestrinih reči, mada one nisu bile otrežnjujuće za Elektru, pa ni za Oresta: „pred velikom činjenicom smrti / sva su ljudska dela varljiva i tašta, / u reci vremena sve izgleda sitno: sve / osim života / Zato mi oprosti.“ I danas, u ovom surovom vremenu osvete, Kiš nam verovatno ništa drugo ne bi mogao poručiti.

Knjigu možete pročitati na linku ispod:

Danilo Kis – Elektra

Izrael Regardije – Aha [PDF Download]

izrael-regardije-ahaI samo odabiranje tako neobičnog naziva kao što je AHA! za jednu skoro epsku pesmu o misticizmu mora zahtevati jedan čudno konstituisan um. A to se, naravno, u najvećoj meri može odnositi na Alistera Kroulija, engleskog pesnika rođenog u Limingtonu 1875. godine. Kao rezultat dugogodišnjeg koncentrisanog proučavanja uporednih religija, mitologije, misticizma svih vrsta i magijskih postupaka pokupljenih u dalekim delovima sveta, njegov um se razvio u jako složen mnemonički aparat. Jedna reč ili fraza bi odmah poslužila kao prekidač za aktiviranje dugog niza asocijacija koje se neprimetno uvlače u životnu kolekciju fascinirajućih ideja. Najvećim delom, one bi prenerazile svakog pridošlicu u njegova bezbrojna dela. Israel Regardie – Aha pdf download

Knjigu možete pročitati na linku ispod:

Izrael Regardije – Aha