Jovan Jovanović Zmaj – Djulici i Djulici uveoci [PDF Download]

Jovan Jovanović Zmaj - Djulici i Djulici uveociNa zbirku pesama Đulići, Jovana Jovanovića Zmaja nadovezuje se zbirka Đulići uveoci. Ona je drugačija, gorka, dublja, smrt je nad njom. Tema ove zbirke je prolaznost života, bol zbog smrti bliskih ljudi i čovekova nemoć pred smrću.

U prvoj uvodnoj pesmi Đulića uveoka, stihovi su protkani neizmernom tugom zbog gubitka najdražih osoba. Svoju ličnu tugu Jovan Jovanović Zmaj transformiše u tragediju čovekove sudbine uopšte. Posebno se svojom lepotom ističe njegov đulić Pođem, klecnem, idem, zastajavam. U njemu je dat osnovni motiv – čovekova nemoć pred smrću. Ovaj motiv je dat u životnoj situaciji, kada pesnik uz odojče u kolevci bdi nad teško bolesnom ženom. Pesnik predstavlja čoveka koji je usmeren na zaustavljanje smrti koja se nezadrživo približava. On preklinje za milost Boga, pravdu, anđele, zemlju, medicinu, pokušava da zaustavi vreme zadržavanjem šetalice na časovniku. To zadržavanje šetalice na časovniku karakteriše besmislenost čovekovog opiranja smrti. Pesnikova tuga i bol prenose se na sličan način, kao i radost u Đulićima na ceo svet.

Iz tog spoja pesnikovog unutrašnjeg raspoloženja i spoljašnjeg sveta nastale su neke od najlepših i najdubljih Đulića uvelaka. To su: Oh kako je sivo tamno, Moje nebo, jer je mutno, Mrtvo nebo, mrtva zemlja. U ovim pesmama je data nirvanistička vizija sveta, doživljaj ništavila, nepostojanja, gubljenja svega u mrtvilu. On je sam u svetu i za njega ne postoje više čari prirode. On samo živi bez radosti. Za njega su i nebo i zemlja mrtvi, a život je obavijen tugom kao dani maglom. On ne oseća ništa, čak ni suzu ne može da pusti. Ni u stvaranju ne nalazi smisao i za njega su pesme mrtvo cveće.

U kasnijim đulićima bol pesnika se stišava u filozofiji pomirenja sa neizbežnim. To se oseća u pesmama: Otkide se misao, Krila i okrilja vremena, Jesen. Završne intonacije Đulića uveoka date su u sjaju intelektualnog i duhovnog pomirenja sa životom i lepšim zadacima u njemu. Pesnik se sastaje sa najdražim bićima koje je odnela smrt privremeno u snu, a potpuno se stapa sa njima u smrti.

Zbirka pesama Đulići uveoci Jovana Jovanovića Zmaja u osnovi nije pesimistička. Data je kroz svež lirski doživljaj. Nema pravog pesimizma, pobune protiv života i smrti. On se razborito miri sa neminovnošću smrti.

Knjigu možete pročitati na linku ispod:

Jovan Jovanović Zmaj – Djulici i Djulici uveoci

Tomas Stern Eliot – Pesme [PDF Download]

Tomas Stern Eliot - PesmePoslednja knjiga pesama koju je T. S. Eliot za života objavio bile su Sabrane pesme 1909-1962 (Collected Poems 1909-1962). U toj knjizi ne nalaze se sve pesme koje je Eliot napisao i objavio, već one koje je smatrao vrednim da se nađu i budu sačuvane u jednim koricama.
Ova knjiga poštuje i Eliotov izbor i raspored pesama (koji je uglavnom hronološki), kao i naslove ciklusa u koje je on razvrstao pesme koje ranije nisu bile objavljene u posebnim knjigama. Razume se, u njoj se ne nalaze sve pesme koje se nalaze u Collected Poems. Tačnije rečeno, ovo je knjiga izabranih pesama T. S. Eliota u kojoj su sabrane pesme koje su do danas, 1998, prevedene na srpski jezik: knjiga izabranih pesama i sabranih prevoda. Iako kod nas nikada nije postao popularan pesnik, Eliot spada među veoma prevođene pesnike, i među prevodima sabranim u ovoj knjizi nalaze se gotovo sve one pesme koje su Eliotu donele ugled jednog od najvećih pesnika dvadesetog veka.

Knjigu možete pročitati na linku ispod:

Tomas Stern Eliot – Pesme

Vilijam Batler Jejts – Izabrane Pesme [PDF Download]

Vilijam Batler Jejts - Izabrane PesmeVilijam Batler Jejts (engl. William Butler Yeats; Dablin, 13. jun 1865 — Mentona, 28. januar 1939) je bio irski pesnik i dramski pisac, najznačajnija ličnost irskog nacionalnog preporoda, jedan od osnivača i upravnik narodnog pozorišta. Učestvovao u javnom političkom životu i bio senator od 1922. do 1928. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1923. godine.

Knjigu možete preuzeti na linku ispod:

Vilijam Batler Jejts – Izabrane Pesme

Volt Vitmen – Vlati trave [PDF Download]

volt-vitmen-vlati-traveDok je radio na prvom izdanju zbirke pesama Vlati trave, jednog od najčudesnijih izliva genijalnosti kod sredovečnog čoveka, koji poznaje istorija književnosti, Vitman je na svom pisaćem stolu držao nalepnicu na kojoj je pisalo: stvaraj! Pisao je na tavanu svoje kuće u Hampstedu gde je noćima bdio zapisujući svoje misli u sveščicu koju je uvek nosio sa sobom, tražeći u sebi pesničku snagu koja će ujedniti sve Amerikance i pobediti nacionalni očaj i netoleranciju (zamišljam ga kako u jednom džepu nosi Emersonovo pismo a u drugom tu sveščicu), i kako ističu autori TV serijala Volt Vitman prvi deo sveščice služio mu je kao adresar- tu je upisivao imena i prezimena ljudi, adrese, a već od sredine sveske polako izbijaju prvobitne ideje koje su oblikovale Vlati trave: budi jednostavan i jasan; ne budi tajanstven piše Vitman, a zatim polako izbijaju prve verzije stihova  Pesme o meni!

Knjigu možete pročitati na linku ispod:

Valt Vitman – Vlati trave

Branko Miljković – Izabrane pesme [PDF Download]

branko-miljkovic-izabrane-pesmeIzbor je sačinjen iz svih pesničkih knjiga Branka Miljkovića. U izboru su zastupljene sledeće knjige – Uzalud je budim (gotovo u celini), Smrću protiv smrti (tri pesme), Vatra i ništa (cela zbirka) i Poreklo nade. Pesme iz zaostavštine i one koje su objavljene u časopisma a nisu se našle u Miljkovićevim knjigama ovde su zastupljene u cuklusu Orfičko zaveštanje. Branko Miljković je i u ovom izboru pesnik neosimbolističkih stihova, koji svojim zvukom i ritmom izazivaju osećanje sugestije i daju metafizičke i metaforičke projekcije čovekovog položaja u svetu.

Knjigu možete pročitati na linku ispod:

Branko Miljkovic – Izabrane pesme

Desanka Maksimović – Tražim pomilovanje [PDF Download]

desanka-maksimovic-trazim-pomilovanjeU “Tražim pomilovanje” autor vodi diskusiju sa “Dušanovim zakonikom”.
Dva glasa (pesnička): glas cara, pocinje sa „O“ i glas pesnikinje, pocinje sa „ZA“.

Zakon je jači od suprotne volje vladarove, smatra da život širi od svakog propisa, samilosti, milosrđa – humanist.

Želi da bude glas svoga naroda u svojoj zbirci.
Desanka pokazuje razumevanje, ljubav prema malom, običnom čoveku.
I – za sebra, oni su neprimetni, žive da bi preživeli. Verni i odani svojoj državi.
II – za vojnička groblja. Bolna usamljenost, zaboravljeni grobovi, anonimni mladići, koje ni najbliži nisu oplakivali. I oni su jednako vredni.
III – za neshvacene, pesnikinja traži pomilovanje za one koje nisu sebi do kraja smislili i greškom, svojom ili tuđom, postali smešni, nevešti, promašeni i tragični.
Neshvaćene naziva “trovačima sopstvenih duša”, ne veruju da mogu da budu srećni, to su duše zatvorene i oprezne, vrlo nepoverljive!

Knjigu možete pročitati na linku ispod:

Desanka Maksimovic – Trazim pomilovanje