Mikica Ilić – Osvit dana osmog [PDF Download]

Mikica Ilić - Osvit dana osmogVeć afirmisani pripovedač, dramski pisac i istraživač prošlosti svog zavičaja, Mikica Ilić (Sremska Mitrovica, 1972), pravnik po struci, posle (nagrađenog) romana Povest o apokrifu, sada objavljuje i svoj drugi roman, Osvit dana osmog (“AM Graphic”, Laćarak, 2015). Priča je to o ratnim sužnjima jedne moćne i neljudske vojne mašinerije, kasnije poražene fašističke nemani, ali i o poratnim zatočenicima takođe brutalne, doduše, pobedničke, komunističke ideologije.
U romanu Mikice Ilića, jednom od malobrojnih koji se bave ovom temom, zapravo, prepliću se zle sudbine i teška životna iskustva zarobljenika nemačkog Trećeg rajha i ovdašnjih, jugoslovenskih, zatvorenika – žrtava prinudnog otkupa u tek oslobođenoj zemlji. Iz posvete dvojici svojih dedova, “koji su ovu pripovest proživeli i preživeli”, moglo bi se zaključiti i kako je roman nastao: kao upečatljivo, slikovito svedočenje ljudi koji su iskusili pakao logorskog života u tuđini, ali i surove dane provedene u nehumanim uslovima domaćeg, improvizovanog, seoskog kazamata.
Glavne ličnosti ovog romana su srpski seljaci, Lazar Milutinović i njegov dvadesetak godina mlađi komšija, narator, koji se nalaze, zatočeni, u podrumu parohijskog doma. Kao i ostali sužnji, ni oni nisu izmirili “obavezni otkup poljoprivrednih viškova”. Jedni zato što nisu imali odakle, drugi što nisu hteli. “Govorili smo tada, u podrumu, svoje sudbine: ja kako je bilo ovde, u Srbiji, za vreme okupacije, a on kako je bilo tamo, u Nemačkoj, u zarobljeništvu; ja o oslobođenju i miru, on o tamnovanju i ratu; ja o otadžbini, on o tuđini… Pored svega, činilo mi se da smo pričali istu priču…

Knjigu možete pročitati na linku ispod:

Mikica Ilić – Osvit dana osmog

Svetislav Basara – Mein Kampf [PDF Download]

Svetislav Basara - Mein KampfČitav svet je bolnica, ko to shvati na vreme ima šanse da ostane zdrav.

Jedna bolnička soba, nekoliko nepokretnih bolesnika, jedan „sreski špijun“, pisac i Aprcović, filozof i mislilac opšteg smera i mračne sudbine – čine dramatruški prostor romana Mein Kampf (Moja borba) Svetislava Basare.

To je svakako prostor sumnje u egzistenciju ali i sfera neobičnog i originalnog iskustva volšebnika i prokaženih u kome Svetislav Basara ispisuje priču o bolničkim danima, uspomenama, gorkom iskustvu i likovima koje je bolest i skrajnutost povezala u neku vrstu nadstvarnosti. Reminiscencije pojedinca u društvenoj i istorijskoj shizofreniji, ideološkim i političkim dubiozama i eksperimentima osnova su priče prepune inspirativne sumnje u Potemkinova sela ideologije i politike, ljudi, lica i naličja nacije koja pokušava da izmisli i domašta istovremeno svoju prošlost i budućnost.

Moja borba nije borba za prostor već za smisao postojanja, sugestivna parabola o tokovima i perspektivama naše civilizacije, opterećujućoj prošlosti i nesigurnoj budućnosti.

Knjigu možete pročitati na linku ispod:

Svetislav Basara – Mein Kampf

Džerom Dejvid Selindžer – Freni i Zui [PDF Download]

Džerom Dejvid Selindžer - Freni i ZuiFreni je “ženski lovac u žitu”, jer je u istom duhovnom procepu kao i Holden Kolfild, i mada se njena životna prekretnica razrešava na drugi način, u osnovi samog “prosvetljenja” je ponovo ljubav u najširem smislu. “Freni i Zui” je inovativna knjiga, napisana u formi dijaloga između glavne junakinje i njenog brata, koji postepeno vodi katarzi i razrešenju.

Jerome David Salinger – Freni i Zui pdf download online

Knjigu možete pročitati na linku ispod:

Džerom Dejvid Selindžer – Freni i Zui

Aleksandar Tišma – Široka vrata [PDF Download]

Aleksandar Tišma - Široka vrataOvo mesto mi ne priliči; kada pomislim u kakvim sam opasnim godinama izbegao hapšenja i pogibiju, dođe mi da pesnicama nasrnem na zidove, da zatresem rešetke na prozoru, da zalupam na okovana zatvorska vrata i da zavičem: „Jeste li vi pri sebi Znate li šta radite! I s kim to radite!”

Knjigu možete pročitati na linku ispod:

Aleksandar Tišma – Široka vrata

Džordž Orvel – Burmanski dani [PDF Download]

Džordž Orvel - Burmanski daniBurmanski dani je prvi Orvelov roman, koji je prvi put objavljen 1934. godine. Ovo je priča o poslednjim danima Britanskog kolonijalizma u Indiji. Radnja se odvija dvadesetih godina XX veka, u carskoj Burmi, u izmišljenom okrugu Kjauktada. Korumpirani sudija U Po Kin planira da uništi reputaciju indijskom doktoru Verašvamiju. Doktorova glavna zaštita je njegovo prijateljstvo sa Džonom Florijem, tridesetpetogodišnjim trgovcem tikovine, koji je član prestižnog britanskog kluba, a čiji član i doktor želi da postane zarad sopstvene sigurnosti. Zbog bojazni da je roman potencijalno klevetnički i da su neki od likova zasnovani na stvarnim ličnostima, prvi put je objavljen u Americi. Britansko izdanje, sa izmenjenim imenima likova, pojavilo se godinu dana kasnije. Orvel u ovom romanu opisuje korupciju, rasizam i imperijalnu netrpeljivost prema starosedeocima kao inferiornoj rasi.

Knjigu možete pročitati na linku ispod:

Džordž Orvel – Burmanski dani

Džerom Dejvid Selindžer – Visoko podignite krovnu gredu, tesari; Simor (Uvod) [PDF Download]

Džerom Dejvid Selindžer - Visoko podignite krovnu gredu, tesari [PDF Download]U noveli „Visoko podignite krovnu gredu, tesari“, glavni junak prisutan je samo u razgovoru drugih ljudi i nekoliko stranica svog dnevnika.sve se dešava kao na filmu, u samo dva- tri sata. „Simor:uvod“ je bitno drugačiji i nešto zahtevniji za čitaoca, ali je utoliko snažniji efekat ove neobične hronike koja vaskrsava iščezlog brata, pesnika, apoteozu gotovo savršenog ljudskog bića.

Jerome David Salinger – Visoko podignite krovnu gredu, tesari; Simor (Uvod) pdf download online

Knjigu možete pročitati na linku ispod:

Džerom Dejvid Selindžer – Visoko podignite krovnu gredu, tesari

Ratko Dmitrović – Beležnica profesora Miškovića [PDF Download]

Ratko Dmitrović - Beležnica profesora MiškovićaPonekad nas splet okolnosti navede na put za koji ni slutili nismo kuda će nas odvesti.

To će se dogoditi novinaru beogradskog lista Argument Bošku Stevanoviću kad u proleće 2002. godine dobije zadatak da napiše tekst o naučnoj ostavštini preminulog srpskog etnologa Arsenija Miškovića. Umesto očekivano dosadnog razgovora s udovicom Mišković, ženom u godinama koja čeka poslednje životno putovanje, on će se susresti sa serijom misterioznih i naučno neobjašnjivih događaja o kojima nije ni sanjao da su mogući, a kamoli da su se odigrali i da još uvek traju u Srbiji.

Ti događaji čine sadržaj jedne male beležnice sa crnim koricama, koju će udovica Mišković pokloniti novinaru Stevanoviću. Ono što tamo piše godinama opseda neke ljude iz inostranstva – Beča, Londona, Moskve… i jednog gradića u Arizoni – a na kraju pokreće i lavinu čudnih događaja koji porodicu i prijatelje beogradskog novinara Boška Stevanovića dovode u životnu opasnost…

Knjigu možete pročitati na linku ispod:

Ratko Dmitrović – Beležnica profesora Miškovića

Milovan Vitezović – Milena iz Knez Mihailove [PDF Download]

Milovan Vitezović - Milena iz Knez MihailovePriča o prelepoj ali i pametnoj, Mileni Tici koja je davne 1968 unela proleće u Beograd…
Pre svega, to je roman o jednoj mladosti, očigledno mladosti pisca, uz podrazumevanje da ta mladost nije prepisana već da ima izvorište u imaginacij. Odmah zatim, to je roman o životu Knez Mihailov ulice iz tih tako davnih – vrednih šezdesetih godina… (Miroslav Egerić)

Knjigu možete pročitati na linku ispod:

Milovan Vitezović – Milena iz Knez Mihailove

Dobrica Ćosić – Vreme smrti 1 [PDF Download]

Dobrica Ćosić - Vreme smrti IPrvi deo ovog Ćosićevog romana-reke Vreme smrti -Prerovo ide u rat, uvodi čitaoce u predigre Prvog svetskog rata, politička i vojna previranja u Evropi i raspoloženje srpske Vlade, vojske i naroda u trenutku opšte mobilizacije usled austrougarske objave rata. Upoznajući nas sa porodicom Katić iz Prerova, glavnim nosiocima radnje ove ratne epopeje, pisac prepliće njihove sudbine na fonu prelomnih događaja koji su određivali sudbinu srpskog naroda pre tačno sto godina: malu zemlju u srcu Balkana zahvata sveopšti ratni vihor u kojem će njeni žitelji doživeti možda nasvetlije i najtragičnije trenutke u svojoj novijoj istoriji…

„Dobrica Ćosić je Vremenom smrti podigao spomenik srpskom narodu postradalom u Velikom ratu. Ova knjiga-spomenik će ostati kao trajno sećanje na Vreme Smrti, najtačniji naziv za Veliki rat, godine umiranja, nestajanja našeg naroda, pod senkom krsta koja nas i danas skriva od Vremena Života.“ Dušan Kovačević

Knjigu možete pročitati na linku ispod:

Dobrica Ćosić – Vreme smrti I deo

Lazar Ristovski – Jednostavne priče [PDF Download]

Lazar Ristovski - Jednostavne pričeGlumca Lazara Ristovskog upoznali smo kao pisca čitajući romane „Belo odelo“ i „Kako sam dobio Oskara“. Ovog puta pisac Lazar Ristovski nam se predstavlja kroz „Jednostavne priče“ koje je pisao poslednjih desetak godina.

Ove priče su sećanja, uspomene, priče o malim ljudima koji ravnopravno čine deo velikog kosmosa. Junaci priča imaju svest o sebi, ali nisu jači od sudbine koja im je pisana. Iz priča Lazara Ristovskog izbija empatija prema običnim ljudima, humor, poznavanje ljudskog roda i svoje sredine, a pisac ima i smisao za obrt. Zbirka velikog srpskog glumca sadrži trinaest zanimljivih priča ispričanih na jednostavan način.

Prevashodno poznat po filmskom stvaralaštvu, Ristovski u pisanju pronalazi ono što mu film ne pruža. Usamljenost. „Pisanje je povlačenje u ložu iz koje se svet bolje vidi. Pisac posmatra, ali ujedno i kreira ono što će videti. Ta mogućnost je uzbudljiva, zar ne?“, smatra Lazar Ristovski, koji piše dugo, ali objavljuje retko, pa je i ovo retka prilika da se upoznamo sa njegovim književnim stvaralaštvom.

Ristovski ne voli o sebi da govori kao o piscu, već kao o „čoveku koji priča priče“. „Moje priče su ispričane na jednostavan način, kako su se nekada pisale i pričale priče, dok još nije bilo televizije i interneta. Kada se pripovedaču verovalo i kada se on slušao sa pažnjom i punim poverenjem da je ono što priča ’živa istina’.“

Knjigu možete pročitati na linku ispod:

Lazar Ristovski – Jednostavne priče