Danilo Kiš – Elektra [PDF Download]

danilo-kis-elektraElektra je nastala 1968, u drugoj godini BITEF-a, kada je Beograd bio neprikosnoveno svetsko pozorišno središte. Ona se može smatrati nekom vrstom Kišovog hommage-a umetnosti koja je tih godina sabirala u sebi, kao u kakvoj žiži, velik deo energije pobune u čijem se znaku završava šesta decenija. Što se tiče povoda da napiše Elektru (po Euripidu) i prirode posla, o tome sâm Kiš govori u belešci “O Elektri”, predviđenoj za pozorišni program. Beleška upućuje čitaoca u osnovne prosedee onoga što Kiš naziva „slobodnim asociranjem nad jednim dramskim tekstom“. Ali, tek bi poređenje s Euripidovom tragedijom pokazalo šta se sve krije pod ovom skromnom formulacijom „slobodno asociranje“, kakve su sve intervencije izvršene ne samo u psihologiji likova, o čemu govori Kiš, već i u onome što se može nazvati etosom tragedije: kod Kiša, ljudska priroda (uprkos snazi mržnje) prolazi kroz iskušenje osvete s mnogo više kolebanja, motivi mržnje mnogo su mutniji, a sam čin osvete bez ikakve svetosti. „Nebeska mehanika“ ustupila je mesto ljudskom, odveć ljudskom, zato na kraju nema utehe, sve je nepovratno i nepopravivo. Pouku, ako je ima, treba izvući iz Klitemnestrinih reči, mada one nisu bile otrežnjujuće za Elektru, pa ni za Oresta: „pred velikom činjenicom smrti / sva su ljudska dela varljiva i tašta, / u reci vremena sve izgleda sitno: sve / osim života / Zato mi oprosti.“ I danas, u ovom surovom vremenu osvete, Kiš nam verovatno ništa drugo ne bi mogao poručiti.

Knjigu možete pročitati na linku ispod:

Danilo Kis – Elektra

Danilo Kiš – Rani jadi [PDF Download]

danilo-kis-rani-jadiRani jadi je zbirka priča srpskog pisca Danila Kiša. Objavljena je 1970. godine, s tim što je priča pod nazivom: Eološka harfa dodata 1981. godine. Ova knjiga zajedno sa romanima Bašta, pepeo i Peščanik pripada takozvanom porodičnom ciklusu i namenjena je, kako stoji u podnaslovu, deci i osetljivima.

Knjigu možete pročitati na linku ispod:

Danilo Kis – Rani jadi

Danilo Kiš – Grobnica za Borisa Davidoviča

Danilo Kiš - Grobnica za Borisa DavidovičaObjavljena prvi put 1976. godine, Grobnica za Borisa Davidoviča je prevedena na sve veće svetske jezike, a o njoj su pisali neki od najpoznatijih svetskih pisaca druge polovine XX veka, poput Josifa Brodskog, Milana Kundere, Đerđa Konrada, Petera Esterhazija ili Vilijama T. Volmana.

Grobnica za Borisa Davidoviča bila je povod za jednu od najvećih polemika u istoriji srpske književnosti, iz koje je proistekla i Kišova briljantna knjiga Čas anatomije.

Novele u knjizi Grobnica za Borisa Davidoviča, nastale u ravni ukrštanja činjenica i imaginacije, surove istorije i sugestivnog pripovedanja, govore o stradanjima u komunističkim gulazima u Sovjetskom Savezu. Kišova knjiga je velika priča o strašnom iskustvu života u istoriji i sa totalitarnom ideologijom u drugoj polovini XX veka.

„Opsednut sam iskustvima iz detinjstva. Opsednut sam holokaustom, nestankom oca, uspomenama na teško ratno detinjstvo. Morao sam da se oslobodim te opsesije. Zato sam o tome pisao. A kada se o tome pedesetih, šezdesetih godina počelo govoriti o komunističkim koncentracionim logorima – gulazima – čije su postojanje francuski intelektualci negirali, tada sam postao opsednut tom temom. Danima i noćima sam o tome diskutovao. Iz te opsesije nastala je Grobnica za Borisa Davidoviča.

Knjigu možete preuzeti na linku ispod:

Danilo Kiš – Grobnica za Borisa Davidoviča