Ivo Andrić – Priča o vezirovom slonu [PDF Download]

Ivo Andrić - Priča o vezirovom slonuSvet Andrićevih proza usudno je povezan s Bosnom. “Sve moje je iz Bosne” tom preciznom ispovednom rečenicom Andrić je sam najbolje objasnio način na koji je Bosna, “zemlja mrke lepote”, u središtu njegovog književnog mikrokosmosa. A, poput drevnih zadužbinara, o kojima je pisao u svojim pričama, on je svoju vezanost za Bosnu pokazivao i na drugi način. Polažući osobito na razvoj čitateljske kulture, on je celokupni iznos Nobelove nagrade za književnost, koju je dobio 1961. godine, poklonio Bosni i Hercegovini, namenivši taj ogromni novac za “unapređenje narodnih biblioteka na području Bosne i Hercegovine”.

U izboru Krune Pranjića knjiga «Priča o vezirovom slonu» sadrži sledeće Andrićeve priče i pripovetke: «Pismo iz 1920. godine» (1946), «Susjedi» (1946), «Priča o vezirovom slonu» (1947), «Razgovor» (1948), «Æilim» (1948), «Bife «Titanik» (1950), «Na obali» (1952), «Pre nesreće» (1952), «Nemirna godina» (1953), «Aska i vuk» (1953), «Reči» (1954), «Proba» (1954), «Jelena, žena koje nema» («Na putovanju», 1955), «Panorama» (1957), Osatičani (1958), «Lov na tetreba» (1959), «Letovanje na jugu» (1959), «Ðorđe Ðorđević» (1959), «Razaranje» (1960), «Jelena, žena koje nema» («Do danadanašnjeg», 1961), «Sarači» (1966), «Legenda o pobuni» (1971), «Slepac» (1975).

Knjigu možete pročitati na linku ispod:

Ivo Andrić – Priča o vezirovom slonu

Ivo Andrić – Znakovi [PDF Download]

Ivo Andric - ZnakoviPUT ALIJE ĐERZELEZA
DAN U RIMU
ZNAKOVI
SVEČANOST
ĐORĐE ĐORĐEVIĆ
REČI
AUTOBIOGRAFIJA
NA LAĐI
ZLOSTAVLJANJE
PRIČA O KMETU SIMANU
SNOPIĆI
SAN I JAVA POD GRABIĆEM
PRIČA O SOLI
KOSA
ZIMI
NOĆ U ALHAMBRI
LOV NA TETREBA
RAZGOVOR
SUSEDI
ŠETNJA
ZATVORENA VRATA
PORODIČNA SLIKA
OSATIČANI
PRAZNIČNO JUTRO

Knjigu možete pročitati na linku ispod:

Ivo Andrić – Znakovi

Ivo Andrić – Nemirna godina [PDF Download]

ivo-andric-nemirna-godinaJedna od dužih Andrićevih pripovedaka, napisana u trećem licu, a prvi put štampana 1953. godine. Glavni lik je gazda Jevrem, bogati trgovac i zelenaš, stvarni gospodar cele kasabe, kod koga po savet i, važnije od toga, po novac, dolaze ljudi svih staleža i svih vera. Sin siromašnoga trgovca, Jevrem se posle izučenoga posla u Sarajevu vraća u kasabu i zahvaljujući izvanrednim sposobnostima uvrzo postane najbogatiji čovek u tom delu Bosne, ali mu se posle četrdeste godine oduzmu noge i on ostane trajno nepokretan. Sedi kod kuće i prima brojne posete, a dvore ga žena, kći-udovica i unuka. Jevrem je apsolutni gospodar, tiranin koji uživa u poniženju drugih, njegovoj volji niko se ne može odupreti. Kažnjava tako što snažnim rukama uvrće uši nesrećnim potčinjenim bijući njihovim glavama o zid onoliko dugo i onoliko snažno kolika je težina kazne. Objektivni pripovedač veli: „Znalo se šta znači poslovati sa gazda Jevremom: pretrpeti i štetu i sramotu… A ipak su svi dolazili i tražili njega i njegovu pomoć“. I sve bude tako dok u njegovoj kući naglo, u neviđenu lepotu, ne izraste usvojenica Gaga, nađeno cigansko siroče. Ona opčini gazda Jevrema, potpuno, takvom snagom da ukućani pomisle kako su čini pale na njihovog gospodara. Razmišljaju kako da se oslobode Gage, ali im gazda Jevrem, saznavši za to, surovo pripreti. Kaže kćeri: „Ja sam te stvorio, ja ću te rastvoriti kao da te bog nikad dao nije!“ Mutna, teško dokučiva igra neostvarive čežnje između Gage koja intuitivno oseća svoju erotsku moć i gazda Jevreme nastavlja se iz dana u dan. Gaga je doslovno jedina osoba koja je u stanju da odbije Jevremovo naređenje. I biva tako, kroz igru pristajanja i prihvatanja u potčinjenosti, u sivoj i spečenoj varoši, u kojoj se sporo menjaju godišnja doba, sve dok u kasabu ne dođe vojska, sa zapovednikom Alibegom, poturčenim poljskim plemićem, avanturistom i pustahijom. Alibeg se jednom slučajnom prilikom suoči sa Gaginom lepotom i ubrzo poruči Jevremu da je odlučio da se oženi njegovom usvojenicom. Gazda Jevrem isprva odlučno odbija taj zahtev. Što na pretnju, što na molbu iza koje je stajala prisila, što na nevidljivi ali delujući pritisak ukućana i kasabe Jevrem, posle dugog i mučnog razmišljanja, na to ipak konačno pristane. Vojska odlazi i Gaga sa njima. U Jevremom domu nastupa mir i praznina; tiho i postepeno, jedva vidljivo, gospodar kasabe kopni. Pristiže jesen i sa njom novi trgovački poslovi, potom i zima koju Jevrem ne voli. Misao na Gagu polako nestaje; te zime gospodar je mladu Ciganku koje se gotovo više niko i ne seća usnio samo jednom. U snu, on je zdrav i pokretan, ali mu Gaga ne dopušta da se pomakne s mesta. Jevrem je san zaboravio čim se probudio. Pripovedač ovako završava pripovetku „Nemirna godinu“: „Jer, snovi nemaju vlasti nad čovekom koji i stvarne događaje, kad hoće, zaboravlja lako i brzo, a snove ne pamti uopšte.“

Knjigu možete pročitati na linku ispod:

ivo-andric-nemirna-godina

Ivo Andrić – Staze, lica, predeli [PDF Download]

ivo-andric-staze-lica-predeliAndrić je često putovao. Radeći kao diplomatski službenik u jugoslovenskim poslanstvima u nekim evropskim gradovima, pisac je dobro upoznao ljude i predele zemalja u kojima je boravio. Prvi putopis Andrić je objavio 1914. godine pod nazivom “Pismo iz Krakova” u Hrvatskom pokretu, za vreme studija na Jagelonskom univerzitetu. Živeći i učeći u Gracu, Andrić je 1923. godine utiske o životu i zemlji u vidu “zabeleški s puta” pretočio u tekst “Kroz Austriju”.

Kasnije su nastali putopisi iz Italije, Španije, Portugalije, Skandinavije, Rusije ali i Bosne, Slovenije… i drugih krajeva tada velike i bogate zemlje, koju je Ivo Andrić voleo iznad svega.

U ovoj knjizi su i antologijski; “Razgovori sa Gojom”.

Knjigu možete pročitati na linku ispod:

ivo-andric-staze-lica-predeli

Ivo Andrić – Kuća na osami i druge pripovetke [PDF Download]

Ivo Andrić - Kuća na osami i druge pripovetkeKuća na osami (1976) je Andrićeva posthumno objavljena zbirka sastavljena od jedanaest pripovedaka objedinjenih uvodnim tekstom. Za nju se može reći da je neka vrsta rekapitulacije Andrićevog pripovedčkog puta. Jedanaest lica sa različitih jezičkih i govornih područja, nejednakih staleških odlika, različitih artikulacionih sposobnosti, jedno za drugim a po izboru autora, priča o svojim životnim putevima kobnih strmina i finalnih ponora. Da bi pisac ostvario mogućnost javljanja svih spomenutih karaktera iz različitih istorijskih epoha i tipoloških odlika, morao je pažljivo odabrati pripovedačku formu. To je postigao okvirnom pripovetkom u kojoj se opisuje starinska turska kuća na sarajevskom Alifakovcu u kojoj pisac prima svoje nestvarne posetioce, sluša njihove dramatične priče, beleži ih i kasnije, „redigovane“, slaže u zbirku.

Knjigu možete pročitati na linku ispod:

Ivo Andrić – Kuća na osami i druge pripovetke

Ivo Andrić – Goja [PDF Download]

Ivo Andrić - GojaAndrićeve studije Goja i Razgovor sa Gojom spadaju u red najvažnijih razmišljanja o odnosu umetnika i društva u srpskoj književnosti.

„U jednoj od svojih pronicljivih formulacija Andrić stavlja slikaru sledeće reči u usta: ’Kad portretišem čoveka, ja mu vidim minutu rođenja i samrtni čas. I tako su ta dva trenutka blizu jedan drugom, da ne ostaje, stvarno, između njih mesta nizašto, ni za jedan dah ili pokret.’

U takvom tumačenju lika i bića Goja prima na sebe ličnu tragiku života. Ova istina, kako je Andrić formuliše proosetivši je i sâm, jeste veliko ishodište moderne umetnosti“ (Oto Bihalji-Merin). U ovoj monografiji su prvi put kod nas objavljeni kompletni Gojini Kapričosi.

Knjigu možete pročitati na linku ispod:

Ivo Andrić – Goja

Ivo Andrić – Omer-paša Latas [PDF Download]

Ivo Andrić - Omer-paša LatasU jednom od tragičnih trenutaka sarajevske istorije, grad je piscu posluzio kao simbolični dekor na čijem fonu ce se razvijati album ljudskih sudbina. Roman prati dolazak Omerpaše u Sarajevo, njegov rad na prenošenju centra moći iz Travnika u Sarajevo i sređivanju prilika u zemlji. Prica o Omerpaši, njegovoj porodici, prijateljima i neprijateljima, čita se kao daleki patinirani album velikog slikara, na kome su prikazani ljudski odnosi i život u jednom dalekom vremenu…

Knjigu možete preuzeti na linku ispod:

Ivo Andrić – Omer-paša Latas